Stoga, prvi i najvažniji korak ka ekonomičnom grejanju je ulaganje u izolaciju i dobru stolariju. Bez obzira na to koliko je jeftin vaš izvor toplote, deo novca će jednostavno "odleteti kroz prozor". Kao što jedan sagovornik ističe: "Sustina je da vam je bolje uloziti u izolaciju... bez nje sta god trosili deo para bacate u vazduh."

Poređenje po efikasnosti: Koji uređaj najviše toplote da za najmanje utrošene energije?

Ovo je možda najbitnija tačka. Ne svi uređaji pretvaraju utrošenu električnu energiju (kWh) u toplotu (kWh) na isti način.

1. Inverter klima uređaji (Toplotne pumpe tipa vazduh-vazduh)

Princip rada inverter klime je revolucionaran u odnosu na klasične grejalice. Ona ne stvara toplotu iz električne energije, već je "premešta" sa jednog mesta na drugo - odvlači toplotu iz spoljašnjeg vazduha (čak i kada je hladno) i prenosi je unutra. Zbog ovoga, njen koeficijent performansi (COP) je obično između 3 i 4. To praktično znači: Za 1 kWh utrošene struje, klima prenese 3 do 4 kWh toplote u prostoriju. Ovo je čini energetski najefikasnijim električnim uređajem za grejanje.

"Klima da bi dala 2kW potrosi izmedju 0.4 i 1kW", kako jedan korisnik objašnjava. Sa druge strane, obična grejalica za isti efekat potrošila bi tačno 2 kW. Efikasnost je neosporiva. Međutim, performanse opadaju sa ekstremno niskim spoljnim temperaturama (ispod -10°C do -15°C), gde može zatrebati dopunsko grejanje.

2. Toplotne pumpe (vazduh-voda, voda-voda)

Ovo je "veći brat" inverter klime, namenjen za grejanje celih objekata preko radijatora ili podnog grejanja. Radi na istom principu, ali umesto da greje vazduh direktno, greje vodu u sistemu. Ima još veću efikasnost, posebno u kombinaciji sa niskotemperaturnim sistemima kao što je podno grejanje. Početna investicija je visoka, ali operativni troškovi su najniži od svih sistema. Kao što korisnik laznen navodi: "Grejemo 135 m2... ukupno oko 38.000 din za celu grejnu sezonu... držali temperaturu na 24-25 stepeni." To iznosi svega oko 45 dinara po kvadratu mesečno, što je izuzetno povoljno.

3. TA peći (peći za akumulaciono grejanje)

TA peć radi na principu akumulacije: puni se toplotom tokom jeftine noćne tarife (kada je struja 3-4 puta jeftinija), a zatim tokom dana polako predaje tu toplotu. Njen glavni adut nije energetska efikasnost (ona je 1:1, troši 1 kW da bi dala 1 kW toplote), već cena energije kojom se puni. Ovo je odlično rešenje za one sa dvotarifnim brojilom, pod uslovom da imaju dovoljno prostora za uređaj i da su toplotni gubici objekta umereni. Problem nastaje ako se peć mora dopunjavati tokom dana po skupoj tarifi, ili ako imate više peći koje istovremeno rade i preopterete instalacije. "Jedini konkurent ceni grejanja na klimu je grejanje na ta pec koja se iskljucivo puni nocu", primećuje jedan diskutant.

4. Norveški (konvektorski) radijatori i druge direktne grejalice

Ovi uređaji, uključujući i mermerne radijatore, panelne grejalice i uljane radijatore, rade na principu direktne konverzije struje u toplotu (efikasnost 1:1). Njihova prednost je niska početna cena i laka instalacija. Međutim, njihova ekonomičnost u dugom roku je najslabija, jer troše skupu dnevnu tarifu i nemaju mehanizam za uštedu. Kao što je rečeno u diskusiji: "Norveski radijatori... prica oko njih da su jeftino grejanje pada u vodu." Oni mogu biti dobro rešenje za povremeno dogrevanje jedne prostorije, ali retko za primarno grejanje celog stana, jer će računi biti visoki.

5. Grejanje na gas

Kondenzacioni kotlovi na gas su dugo bili zlatni standard zbog dobrog odnosa cene i komfora. Efikasnost im je visoka, a troškovi su bili predvidivi. Međutim, u današnjoj situaciji sa nestalnim cenama energenata, ovaj sektor je pod znakom pitanja. Za one koji imaju priključak, i dalje može biti konkurentna opcija, posebno za veće površine. "Po meni je najekonomicniji vid grejanja kupovina dodatnog jorgana", šaljivo dodaje jedan korisnik, nagoveštavajući težinu odluke.

6. Čvrsto gorivo (drva, pelet, ugalj)

Ovo je tradicionalno najjeftinije rešenje po jedinici toplote, posebno za one koji imaju pristup sopstvenom drvetu. Međutim, cena je komfor i vreme - potrebno je prostor za skladištenje, fizički rad oko loženja i čišćenja, a tu je i pitanje ekologije i zagadenja vazduha. Pelet je automatizovana i čistija varijanta, ali su mu cene postale vrlo nestabilne. "Drva ne plačamo, drva imamo svoja i gotovo", konstatuje korisnik sa sela, ističući ključnu razliku između seoskog i gradskog načina života.

Ključni faktor: Dvotarifno brojilo i "crvena zona"

Kada je reč o grejanju na struju, tip vašeg brojila je presudan. Ako imate dvotarifno brojilo (sa zelenom i crvenom tarifom), možete planirati potrošnju tako da najveći potrošači (TA peć, bojler) rade noću. Ulazak u crvenu zonu (preko 1600 kWh mesečno za većinu regiona) značajno poskupljuje ceo račun, jer se sva potrošnja iznad tog praga naplaćuje po višoj tarifi. Zbog toga je bitno rasporediti potrošnju i izbeći prekoračenje. Kao što jedan iskusan korisnik upozorava: "Uleteti u crvenu zonu nije baš lako... ali cene u crvenoj su duplo više nego u plavoj."

Lična iskustva i subjektivni faktori: Komfor vs. cena

Brojke su važne, ali grejanje je i stvar ličnog osećaja. Neki ne podnose vazduh koji "duva" od klime, drugi smatraju da norveški radijatori daju prijatniju, ravnomerniju toplotu. Treći ne žele da u stanu imaju glomaznu TA peć ili da slušaju buku spoljne jedinice toplotne pumpe.

• Komfor ravnomernog grejanja: Za mnoge je ovo neprocenjivo. "Meni je to centralno grejanje... ne možemo porediti to što će neko grejati dve sobe dok će druge dve biti hladne", ističe jedna korisnica. Podno grejanje i dobro dimenzionisan sistem radijatora nude najveći komfor.
• Nezavisnost i kontrola: Etažno grejanje (bilo na struju ili gas) daje vam potpunu kontrolu nad temperaturom i vremenom grejanja, za razliku od daljinskog grejanja gde plaćate fiksno.
• Početna investicija vs. dugoročni troškovi: Inverter klima ili toplotna pumpa zahtevaju veliku početnu investiciju koja se vrati kroz niske račune za 5-10 godina. Norveški radijator ili grejalica su jeftini za kupovinu, ali skupi za korišćenje.

Zaključak: Šta je, onda, najekonomičnije?

Ne postoji jedinstven odgovor koji odgovara svima, ali postoji jasna hijerarhija zasnovana na činjenicama:

1. Najefikasnije (najviše toplote po utrošenom kilovatu): Toplotna pumpa (vazduh-voda) i inverter klima uređaji. Ovo je činjenično najekonomičnije grejanje na struju.
2. Najpovoljnije (ako imate povoljne uslove): TA peć, isključivo ako se puni noćnom tarifom i ako toplotni gubici vašeg stana to dozvoljavaju.
3. Najpovoljnije po jedinici toplote (ali zahtevno): Grejanje na čvrsto gorivo (sopstvena drva), uz napomenu o utrošenom vremenu i komforu.
4. Dobar balans komfora i troška (mada nestalan): Kondenzacioni kotao na gas.
5. Najskuplje dugoročno (osim za povremeno dogrevanje): Direktne električne grejalice (norveški, mermerni, panelni radijatori, uljani radijatori) koje rade po dnevnoj tarifi.

Konačan izbor mora da uračuna vaš budžet, veličinu i izolaciju objekta, raspoloživu infrastrukturu (gas, trofazna struja) i, konačno, vaš lični standard komfora. Uvek je pametno napraviti proračun za specifičnu situaciju: izračunati prosečne toplotne gubitke, uporediti cene energenata i videti koja se opcija isplati na duže staze. Počnite od izolacije, pa onda birajte uređaj. I ne zaboravite: najjeftinija kilovatčas toplote je ona koju ne morate da proizvedete jer vam je neophodna količina energije smanjena dobrom izolacijom.