Vodič za crkveno venčanje: Iskustva, Saveti i Najčešće Nedoumice

Planiranje venčanja je uzbudljiv, ali često i stresan period. Kada se uz građansku ceremoniju planira i crkveno venčanje, mladencima se predstoji još jedan set organizacionih izazova, pitanja i nedoumica. Na osnovu brojnih iskustava i razgovora budućih mladenaca, sastavili smo sveobuhvatan vodič koji će vam pomoći da se što bolje pripremite za ovaj važan i svečani trenutak.

Izbor crkve i zakazivanje termina

Jedan od prvih koraka je odluka o crkvi u kojoj ćete se venčati. Mnogi biraju crkvu koja im je emotivno bliska, bez obzira da li im je matična. Važno je znati da se možete venčati u bilo kojoj crkvi, ali ako to nije crkva vaše parohije, obično postoji naknada za korišćenje prostora. Ova naknada varira od crkve do crkve i kreće se od nekoliko hiljada do preko deset hiljada dinara. Zbog toga je ključno da se unapred raspitate o visini ove takse.

Što se tiče zakazivanja termina, pravila se razlikuju. Neke crkve otvaraju knjige za narednu godinu tek početkom te godine (januara), dok druge dozvoljavaju zakazivanje i nekoliko meseci unapred. Najsigurnije je lično svratiti do željene crkve i proveriti. Telefonski pozivi često ne daju rezultate, a dešava se i da se informacije razlikuju od osobe do osobe u istoj crkvi. Imajte na umu da su subota i nedelja najtraženiji dani, pa termini brzo nestaju.

Pitanje kumova: Ko može i šta je potrebno?

Tema kumova na crkvenom venčanju jedna je od najspornijih i izvor je mnogih nesporazuma. Po crkvenom običaju, postoji kum (sa mladoženjine strane) i stari svat (sa mladine strane). Međutim, danas se veoma često dešava da oboje mladenaca dovedu svog najboljeg druga ili drugaricu, pa se ustalio izraz "kum i kuma".

Važno je znati sledeće: kumovi moraju biti kršteni. Što se tiče veroispovesti, uglavnom se prihvataju i pripadnici drugih hrišćanskih crkava (npr. rimokatolici), ali je poželjno da bar jedan od njih bude pravoslavac. Postoje slučajevi, posebno u manastirima, gde se insistira na tome da kum bude muškog pola, ali to nije univerzalno pravilo već zavisi od konkretnog sveštenika ili manastira. Krvno srodstvo je često prepreka za kumstvo, tako da, na primer, brat ne može biti kum sestri.

Od dokumentacije, od kumova se obično traži krštenica. Ako je neko od kumova iz inostranstva ili druge eparhije, potrebno je obezbediti ovaj dokument.

Finansijska strana venčanja: Taksa, prilozi i "tarife"

Ovo je oblast koja izaziva najviše frustracija i negodovanja budućih mladenaca. Ne postoji jedinstvena, zvanična tarifa za crkveno venčanje u celoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Troškovi se sastoje iz više stavki:

• Naknada za crkvu (ako niste pripadnici te parohije).
• Prilog svešteniku koji obavlja venčanje.
• Prilog horu (ako angažujete crkveni hor, što se toplo preporučuje zbog lepote i svečanosti).
• Prilog crkvenjaku i drugim službenicima.

Problem nastaje jer se ovi iznosi retko definišu unapred. Mladenci se često žale da ih sveštenici ili crkveni službenici "iskuliraju" na pitanje o visini takse, da se cifre razlikuju od osobe do osobe, ili da se na sam dan venčanja pojavi neočekivani trošak. Neki sveštenici direktno kažu cifru (npr. 8.000, 10.000 ili čak 14.000 dinara), dok drugi kažu "dajte koliko možete" ili "dajte koliko osećate".

Postoji i mogućnost uplate na račun patrijaršije (oko 8.000 dinara po nekim iskustvima), nakon čega se svešteniku pokaže potvrda. Ovo neki biraju kako bi izbegli nepredvidive troškove. Sve u svemu, savet je da unapred, jasno i direktno postavite pitanje o troškovima svom svešteniku i da se držite dogovora.

Šta doneti na venčanje? Sveće, platno, vino...

Za sam obred potrebno je obezbediti:

• Četiri voštane sveće. Tradicionalno su žute, ali česte su i bele. Izbegavajte jako ukrašene sveće sa plastičnim dodacima koji mogu da se zapale. Leti, na visokim temperaturama, parafinske sveće mogu da se iskrive, pa je bolje izabrati kvalitetnije voštane.
• Belu čipkastu maramu (platno) na kojoj mladenci stoje tokom ceremonije.
• Vino. Obično se koristi crno vino. Pehar najčešće obezbeđuje crkva.

Ove stvari mogu da se kupe u crkvenim prodavnicama, gde se često prodaju i gotovi kompleti. Kumovi tradicionalno kupuju ove potrepštine, ali danas ih sve češće kupuju sami mladenci kako ne bi opterećivali kumove.

Kada se NE može venčati? Post, praznici i posni dani

Crkva propisuje periode kada se venčanja ne obavljaju:

• Tokom velikih postova: Uskrsnjeg (Lentenog), Petrovdanskog (jun-jul) i Božićnog (novembar-januar), kao i uoči velikih praznika.
• U sredu i petak tokom cele godine, jer su to posni dani.
• Na određene velike praznike.

Međutim, ovo pravilo nije apsolutno. U izuzetnim slučajevima (npr. vanredno stanje, pandemija, posebni lični razlozi) može se podneti molba nadležnom episkopu za dobijanje dozvole za venčanje u zabranjenom periodu. Treba imati u vidu da je odobrenje nepouzdano i da treba vremena da se dobije odgovor. Takođe, ako se venčanje ipak održi u postu, očekuje se da se proslava (ručak) održi u duhu posta - sa posnom hranom.

Što se tiče zadušnica, na njih nema formalne zabrane za venčanje, ali ljudi često izbegavaju te datume zbog sujeverja ili manje svečane atmosfere. Venčanje je moguće posle podne, kada su zadušni obredi završeni.

Odevanje i ponašanje u crkvi i manastiru

Ulazak u hram zahteva odgovarajuće odevanje iz poštovanja. Za mladu to obično nije problem jer su venčanice često dugih rukava i skromnog dekoltea. Za goste, posebno žene, važno je izbeći suviše kratke suknje, duboke dekoltee i golica ramena. U nekim manastirima pravila su strožija i na ulazu se mogu pozajmiti marame i suknje da se pokrije nepristojna odeća. Muškarci bi takođe trebalo da budu pristojno obučeni.

Tokom same ceremonije, držite se mirno i sledite uputstva sveštenika. Ključni trenuci su stavljanje venaca, razmena prstenova i zajedničko piće vina iz pehara. Iako je normalno biti nervozan, pokušajte da uživate u trenutku. Čak i ako se desi neka nesreća (pada venac, prospe se vino), nastavite sa osmehom - sveštenik je navikao na takve situacije.

Crkveni i građanski brak: Redosled i važnost

Mnogi se pitaju da li je bolje prvo građansko ili prvo crkveno venčanje. Jedino građansko venčanje ima pravnu snagu i ono vas čini bračnim drugovima pred zakonom. Crkveni brak je duhovni čin. U praksi, velika većina parova prvo odlazi u crkvu, a zatim matičar dolazi u restoran da izvrši građansku ceremoniju. Tehnički, ispravnije je prvo obaviti građansko venčanje, ali tradicija je jača. Važno je da se dogovorite sa matičarom o vremenu dolaska u restoran, uzimajući u obzir trajanje crkvenog obreda, putovanja i fotografisanja.

Zaključak: Kako da vaše crkveno venčanje bude lepo iskustvo

Iako se iz iskustava drugih čini da se oko crkvenog venčanja mota mnogo komplikacija, uz dobru pripremu sve može da prođe glatko. Evo kratkog rezimea:

1. Rano se informišite. Odredite crkvu, proverite termine i troškove što je pre moguće.
2. Budite direktni u finansijskim pitanjima. Pitajte sveštenika koliko se očekuje da se plati i šta sve ta cifra obuhvata.
3. Proverite sve sa svojim kumovima - da li imaju krštenice, da li su voljni da budu kumovi i da li razumeju svoje uloge.
4. Poštujte crkvena pravila o odevanju i zabranjenim danima, ili se na vreme pripremite za podnošenje molbe za izuzetak.
5. Opustite se. Na sam dan, prepustite se ceremoniji i uživajte u trenutku kada se dve duše pred Bogom vezuju u jednu. Sve manje nesavršenosti će postati deo lepe priče o vašem velikom danu.

Crkveno venčanje treba da bude dublji, duhovni oslonac vašem bračnom putu. Neka vaša priprema bude strpljiva, a sam dan ispunjen ljubavlju, mirnom radošću i blagoslovom.